U podnožju Avale, na putu za Ripanj nalazi se rudnik „Crveni breg“ čije postojanje govori o bogatoj rudarskoj prošlosti Avale i okoline. Još u antičko doba se pod Avalom vadila ruda a rudarstvo Avale i okoline datira iz predantičkog, antičkog, srednjovekovnog, 18. veka i savremenog doba. U novijoj istoriji rudnik olova i srebra „Crveni breg“ otvorila je 1886/87 grupa bogatih Srba, da bi definitivno bio zatvoren 1953.godine.
Posetioci su najpre obišli Muzej rudarstva koji je smešten u staroj upravnoj zgradi rudnika u kome se nalazi izložba eksponata koji svedoče o istoriji rudarstva. Profesor Rudarsko – geološkog fakulteta Rade Tokalić upoznao je građane sa istorijatom rudnika, pokazao je minerološku zbirku, rudarske lampe, zbirku čekića i mernih instrumenata karakterističnih za rudarenje. Tu su smeštene stare knjige, arhiva, karte, mape i projekti. Za vreme Prvog svetskog rata rudnik je nosio ime „Carsko kraljevski vojni rudnik Ripanj“. U njemu je 1915. godine radilo 700 rudara, a 1916. godine 400 rudara. Austarijanci i Nemci su prilikom povlačenja onesposobili mašinska postrojenja, da bi 1936. godine jedna francuska firma ponovo otvorila rudnik i do 1940. godine osposobila šest horizonata. Za vreme Drugog svetskog rata rudnik nije radio, da bi ponovo bio otvoren 1948. godine. Ekspoloatacija rude vrši se sve do 1953. godine, kada iz političkih razloga staje prozvodnja. Rudnik postaje školski rudnik za nastavu Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, zahvaljujući čemu ostaje očuvan do danas.
Posebno je zanimljiv spoljašnji deo kompleksa gde se pod tremom nalaze lokomotive, vagoneti, lopate i druge mašine i alatke koje su nekada korišćene za transport dragocene rude. Rudnik u podnožju Avale sastoji se iz sedam nivoa u kojima je konstantna temperatura 15 stepeni. Obezbeđeni rudarskim šlemovima i gumenim čizmama, posetioci su se u grupama spuštali u okno. Jama je dobro osvetljena, tako da prilikom obilaska nije potrebno da posetioci nose priručne lampe. Prateći trag rudonosne žice i pravac njenog rasprostiranja, ulazili su u središni deo rudnika u kome su rudari kopali olovo i cink, a uz njih i srebro i zlato, doduše samo u tragovima. U oknu i dalje postoje tragovi rudarenja još iz rimskog doba. Na unutrašnjim zidovima formiraju se pećinski ukrasi – stalaktiti.
Ideja koja je razvijana dvadeset godina unazad da se rudnik otvori za posetioce i tako postane jedno od turističkih odredišta Beograda i geološka atrakcija još nije zaživela. „Crveni breg“ bi mogao da postane centralna tačka na „putevima rudarstva“ za turiste ukoliko bi se prostorije na horizontima prilagodile za posete turistima. Većina evropskih zemalja ima u ponudi obilaske napuštenih rudnika koji su atraktivno uređeni. Posle posete rudniku „Crveni breg“ sigurni smo da je otvorena mogućnost da Srbija turiste može da privuče kroz brendiranje Srbije kao kolevke metalurgije.