Рођен је 4. јуна 1831. године у Рипњу на општини Вождовац, од родитеља Јована и Митре, а умро 17. новембра 1908. године. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду. После гимназије завршио је Богословију у Београду, и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.
Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године, када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела. Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике. Главно му је дело “Кнежевина Србија” из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године. Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године. Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“. Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду. Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве. По њему је названа основна школа на Вождовцу.