ВОЖДОВАЧКИ ЂАЦИ ПОСЕТИЛИ СРПСКУ АКАДЕМИЈУ НАУКА И УМЕТНОСТИ

У оквиру манифестације Дани европске Баштине на Вождовцу, ученици ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ данас су били гости Етнографског института Српске академије наука и уметности, поводом 190-те годишњице од рођења једног од председника САНУ.

Директорка Института проф. др Драгана Радојичић је веома инспиративно говорила о богатом раду академика Миланa Ђ. Милићевићa, који је више од пола века провео као државни чиновник у разним звањима и институцијама. Током живота се бавио историјом, педагогијом и предаваштвом, био је учитељ, библиотекар, писар, судски практикант, радио је у министарствима и био државни саветник.

„Милан Ђ. Милићевић је био самоук, али да је иза себе оставио позамашно дело из историје, етнографије и географије Србије и Београда. Радећи свој чиновнички посао он је много путовао и истовремено је вршио опсежна испитивања у народу, сакупљајући тако грађу за своја дела, којих је објавио више од 100. Међу њима је читав низ педагошких и историјографских списа, записао о животу и обичајима народа, као и списи о манастирима у Србији“, рекла је проф. Радојичић.

Говорећи о значају дела Милана Ђ. Милићевића, она је истакла да су најпознатији списи: „Кнежевина Србија“ (1876.) и додатак „Краљевина Србија“ (1884.).

„Ова историјско-географска дела у којима је дат приказ целе ондашње Србије са топографским подацима, описом старина и локалних предања садрже у себи мноштво материјала данас драгоценог за историју, историјску географију и етнологију. То је опис целе тадашње Србије са топографским подацима, са описом старина и локалним садржајима и са причама о главним историјским личностима из више области. „Кнежевина Србија“, по обиму материјала који је сакупљен у њој, представља једно од најзначајнијих српских научних дела из 19. века.

Треба му одати признање јер је први код нас покушао да направи списак споменика културе у Србији. Подразумева се да он у те своје списе није унео све оно што је било потребно евидентирати, а „Кнежевина Србија“ је његово дело од великог значаја и за историју архитектуре Србије и Београда“, закључила је директорка Етнографског института проф. др Драгана Радојичић.

Милан Ђ. Милићевић рођен је у Рипњу, а захваљујући свом преданом истраживачком раду и посвећености науци био редовни члан Српског ученог друштва. Неко време је био секретар, па затим председник Српске краљевске академије (1896–1899.). Био је и члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Одликован је Орденом таковског крста и Орденом Светог Саве.

Након предавања, ученици су обишли Галерију САНУ у којој је тренутно постављена изложба посвећена Јовану Дучићу, такође члану Академије, којом се обележева 150 година од рођења „кнеза српских песника“, а затим су посетили  библиотеку, архив Академије и изложбу одликовања.

Чланица Већа Општине Вождовац Андријана Русић се захвалила на позиву Српске академије наука и уметности за сарадњу са Градском општином Вождовац у оквиру које је релизована данашња посета, рекавши да је она значајна за будуће младе истраживаче, научнике и књижевнике који се налазе међу окупљеним ученицима.

Поделите вест: