U okviru manifestacije Dani evropske baštine na Voždovcu održano je književno veče posvećeno Dragoslavu Mihailoviću – piscu, romansijeru, scenaristi, dramaturgu i redovnom članu Srpske akademije nauka i umetnosti u Svečanoj sali Opštine Voždovac.
O romanu „Kad su cvetale tikve“ koji donosi ispovest Ljube Sretenovića, boksera sa Dušanovca i prati njegov život i njegovu sudbinu, zainteresovanim Voždovčanima govorili su, prof. dr Danica Andrejević – književna kritičarka, Boro Drašković – reditelj, Vanja Bulić – novinar, prisustvovala je Andrijana Rusić – članica Veća GO Voždovac, a odlomke iz knjige kazivao je Petar Mihailović – dramski umetnik.
„Ušavši u srpsku kžiževnost još kao zreo pisac, svojim naratorskim prvencem „Frede, laku noć“, potom kultnim kratkim romanom „Kad su cvetale tikve“ Dragoslav Mihailović je napravio u našoj literaturi novi poredak vrednosti i našao se u prvom prstenu savremene srpske proze novog stila, tako smo je tada zvali. Poznata su zalaganja našeg pisca da govor centralne Srbije postane normativni književni jezik. Oseća se da pisac ima visoku identifikaciju i empatiju prema svojim antiherojima, svojim malim i velikim ljudima. Čovek sa socijalnog i egzistencijalnog dna i margine društva je glavni lik u gotovo svim pripovetkama i romanima Dragoslava Mihailovića“, zaključila je Danica Andrejević.
Reditelj Boro Drašković rekao je da niko nije sanjao da će ovo delo biti zabranjeno, pa makar i kroz predstavu.
„O pedesetogodišnjici zabrane predstave „Kad su cvetale tikve“, Dragoslav i ja smo bili u pozorišnom Muzeju i slušali kako je ta predstava postala mit, začuđeni kako je moguće da jedna predstava potpuno izmeni, ne samo pozorišnu situaciju, nego i situaciju ljudi koji je doživljavaju. Ovaj roman je bio bestseler i nikome nije palo napamet da zabranjuje knjigu, ali predstava je zabranjena. To govori pre svega o razlici u medijima, osim toga u doživljaju gledalaca, kao i kako se jedan roman interpretira“, rekao je reditelj Drašković.
Ovo je istovremeno socijalni i društevni roman jer prikazuje sudbine ljudi koji su živeli na periferiji Beograda s kraja 40-ih i početka 50-ih godina 20. veka. Roman je ispripovedan u „ja“ formi, a glavni lik, Ljuba Sretenović, osim što je glavni junak, on je i pripovedač romana. Kroz njegovu vizuru prikazani su svi događaji i likovi.
Junak i njegovo poreklo uslovili su da kazivanje bude jednostavno. Dakle, jezik romana je jednostavan, ulični, s mnogim primesama šatrovačke leksike.