Izložba „Sećanje na Čehe u Srbiji“ danas je otvorena u svečanoj sali Gradske opštine Voždovac i trajaće do 2. decembra 2016. godine. U saradnji Kancelarije za nacionalne manjine opštine Voždovac i Udruženja Čeha i njihovih potomaka u Beogradu „Češka beseda“, priređena je izložba fotografija autora Nenada Karamijalkovića, koja celovito prikazuje životnu priču porodice Fiala – najznamenitije porodice šumadijskih Čeha, rodonačelnika moderne industrije kože u Srbiji i prikazan film „Moramo da se pomažemo“.
Goste i brojne članove Udruženja „Češka beseda“ je, u ime predsednika opštine Voždovac Aleksandra Savića, pozdravio Vuk Mirčetić. „Meni je žao što danas nijednog predstavnika ove porodice nemamo u Srbiji, ali kad neko nama pomogne mi znamo to da cenimo i vraćamo mu upravo ovakvim izložbama i sećanjima na njih. Njihov rad i značaj je ogroman, njihova životna borba jaka, ali ja neću pričati o istoriji ove porodice jer to možete videti na slikama i filmu“, rekao je Mirčetić.
Ispred Ambasade Češke u Srbiji obratio se Pavel Kobližka, zamenik ambasadorke i šef Političkog odeljenja Ambasade, koji je rekao da ova izložba ima za cilj da pokaže bogatu zajedničku istoriju Čeha u Srbiji. „Mi duže vreme pratimo istoriju naših sunarodnika ovde u vašoj zemlji, ali uvek saznajemo neke nove informacije kao na primer, šta su sve Česi radili, kako su živeli i veze koje su ostvarili sa Srbima. Preko sudbine porodice Fialovih možemo videti kako je bila teška i naporna sudbina, ne samo Srbije već i cele Evrope u prošlom veku. Tako se vidi kako su slične istorije naših zemalja Čehoslovačke u ono doba Jugoslavije, a sada Češke i Srbije“, rekao je Pavel Kobližka.
Uspešnu saradnju sa češkom manjinom na Voždovcu pohvalio je i Zlatko Lenhart, poverenik za nacionalne manjine opštine Voždovac i organizator izložbe i pozvao sve prisutne da pogledaju fotografije i pripremljeni češki film.
Autor izložbe Nenad Karamijalković zahvalio se GO Voždovac koja je priuštila Beograđanima da vide izložbu. On se četiri godine bavio istraživanjem njihove priče, od koje se može napraviti interesantan film i držati višečasovna predavanja.
Na izloženim fotografijama prikazana je priča o porodici Fiala koja počinje 1830. godine, kada ona za svoje prvo odredište bira selo Blaznavu u Kragujevačkom okrugu. Fridrih Fiala je za kratko vreme podigao u selu kožarsku radionicu sa više odeljenja. Zahvaljujući modernizaciji proizvodnog procesa, radionica postaje fabrika kože, a porodica Fiala postaje jedna od najuspešnijih i najbogatijih u Šumadiji. Vladimir Fiala je umro u Kragujevcu 13. januara 1974. Vladimirov brat Jovan umro je u Beogradu 1974. a njegovi potomci danas žive u Hrvatskoj. Njihova sestra Fanika, kao poslednji izdanak Fialovih u Srbiji, umrla je u Beogradu 12. marta 1986. Sa njom se završava priča o najznamenitijim šumadijskim Česima.