Изложба „Сећање на Чехе у Србији“ данас је отворена у свечаној сали Градске општине Вождовац и трајаће до 2. децембра 2016. године. У сарадњи Канцеларијe за националне мањине општине Вождовац и Удружењa Чеха и њихових потомака у Београду „Чешка беседа“, приређена је изложба фотографија аутора Ненада Карамијалковића, која целовито приказује животну причу породице Фиала – најзнаменитије породице шумадијских Чеха, родоначелника модерне индустрије коже у Србији и приказан филм „Морамо да се помажемо“.
Госте и бројне чланове Удружења „Чешка беседа“ је, у име председника општине Вождовац Александра Савића, поздравио Вук Мирчетић. „Мени је жао што данас ниједног представника ове породице немамо у Србији, али кад неко нама помогне ми знамо то да ценимо и враћамо му управо оваквим изложбама и сећањима на њих. Њихов рад и значај је огроман, њихова животна борба јака, али ја нећу причати о историји ове породице јер то можете видети на сликама и филму“, рекао је Мирчетић.
Испред Амбасаде Чешке у Србији обратио се Павел Коближка, заменик амбасадорке и шеф Политичког одељења Амбасаде, који је рекао да ова изложба има за циљ да покаже богату заједничку историју Чеха у Србији. „Ми дуже време пратимо историју наших сународника овде у вашој земљи, али увек сазнајемо неке нове информације као на пример, шта су све Чеси радили, како су живели и везе које су остварили са Србима. Преко судбине породице Фиалових можемо видети како је била тешка и напорна судбина, не само Србије већ и целе Европе у прошлом веку. Тако се види како су сличне историје наших земаља Чехословачке у оно доба Југославије, а сада Чешке и Србије“, рекао је Павел Коближка.
Успешну сарадњу са чешком мањином на Вождовцу похвалио је и Златко Ленхарт, повереник за националне мањине општине Вождовац и организатор изложбе и позвао све присутне да погледају фотографије и припремљени чешки филм.
Аутор изложбе Ненад Карамијалковић захвалио се ГО Вождовац која је приуштила Београђанима да виде изложбу. Он се четири године бавио истраживањем њихове приче, од које се може направити интересантан филм и држати вишечасовна предавања.
На изложеним фотографијама приказана је прича о породици Фиала која почиње 1830. године, када она за своје прво одредиште бира село Блазнаву у Крагујевачком округу. Фридрих Фиала је за кратко време подигао у селу кожарску радионицу са више одељења. Захваљујући модернизацији производног процеса, радионица постаје фабрика коже, а породица Фиала постаје једна од најуспешнијих и најбогатијих у Шумадији. Владимир Фиала је умро у Крагујевцу 13. јануара 1974. Владимиров брат Јован умро је у Београду 1974. а његови потомци данас живе у Хрватској. Њихова сестра Фаника, као последњи изданак Фиалових у Србији, умрла је у Београду 12. марта 1986. Са њом се завршава прича о најзнаменитијим шумадијским Чесима.