MART 2023. – MESEC BORBE PROTIV RAKA: SAČUVAJMO ŽIVOTE PREVENCIJOM

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Tim povodom u organizaciji Službe za polivalentnu patronažu tokom marta meseca 2023. godine od 7:30 do 9:30 časova, u “Kutku zdravlja” (ul. Ustanička 16, u holu kod laboratorije) i kroz rad u porodicama pružiće se sledeće usluge/sadržaji:

  • Ukazivanje na značaj ličnog učešća pojedinca u borbi protiv raka;
  • Podizanje svesti građana o značaju preventivnih pregleda, ranog otkrivanja bolesti čiji se ishod može poboljšati adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće zbrinjavanje;
  • Podela promotivnog materijala vezanog za unapređenje zdravlja i prevenciju obolevanja;

Uvek je od posebne važnosti setiti se osnovnih principa lečenja i prevencije malignih bolesti – njihova primena i unapređivanje omogućiće smanjivanje smrtnosti od širokog spektra ovih stanja. Jedno od osnovnih pravila govori da je smrtnost od malignih bolesti manja kada su otkrivene i lečene u ranoj fazi. Rano otkrivanje može se posmatrati kroz dve komponente – rano postavljanje dijagnoze i skrining. Rano postavljanje dijagnoze omogućeno je tek kada su tri preduslova ispunjena: znanje pacijenata o simptomima malignih bolesti, dostupnost medicinske dijagnostike i pravovremeno upućivanje na lečenje. Sa druge strane, skrining programi imaju za cilj otkrivanje bolesti u fazi pre pojave simptoma, čemu slede dalja dijagnostika i lečenje. Efektivnost skrining programa je značajna, ali problem predstavlja činjenica da iz različitih razloga, nisu mogući skrining programi za sve maligne bolesti. Ovaj podatak dodatno naglašava značaj ranog postavljanja dijagnoze.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

  • 30 – 50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika
  • Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slučajeva od raka u svetu.
  • Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.
  • Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)
  • Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
  • Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6 % u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Podelite vest: