Obzirom da je jedna od tema ovogodišnjih Dana evropske baštine i održivo nasleđe u kontekstu ekologije i načina na koji izgrađeno prirodno nasleđe može doprineti održivoj budućnosti, sa učenicima sedmog razreda OŠ „Filip Filipović“ organizovali smo edukativni čas o prirodnom nasleđu i obilazak Bajfordove šume. Uz stručno vođenje zaposlenih u JKP „Zelenilo Beograd“ učenici su saznali dragocene podatke o retkim vrstama biljnog i životinjskog sveta koji imaju stanište u ovoj šumi.
U malom amfiteatru u srcu šume, ornitolog Željko Stanimirović govorio je učenicima o ornitofauni Bajfordove šume koja ima sve odlike evropsko – kontinentalne listopadne šume. Redovno se sreće oko 60 vrsta ptica, od čega su 35 gnezdarice, a neke od njih su zaštićene kao prirodne retkosti. Najvidljiviji stanovnici su kos, svraka, golub grivaš, vrana i fazan, a u krošnjama se kriju veliki detlić i sojka. Milica Kecman, stručnjak za zaštićenu prirodu objasnila je učenicima koji čine ekološki tim škole, koja je vegetacija zastupljena u šumi. Učenici su pročitali svoja istraživanja o Bajfordovoj šumi, koja je spomenik prirode.
Ekološki tim škole „Filip Filipović“ je pripremio i pročitao radove na raznovrsne teme o ekologiji, ali i o Džonu Bajfordu, po kome je šuma preimenovana. Rođen je 25.6.1941. u Engleskoj, a preminuo 5.5. 2014. godine u Beogradu.Ovaj filmski režiser i scenarista bio je glavni inicijator stavljanja Banjičke šume pod zaštitu. O nekadašnjoj Banjičkoj, a od 2015. godine Bajfordovoj šumi, beograđani su malo znali. Ta oaza retkih vrsta ptica i drveća u srcu našeg Voždovca, za mnoge je bilo lepo izletište za decu, trim staza zdravlja, predah za vikend kada nam treba priroda i njen mir. O šumi svakodnevno brine šumar Miroslav Barnak.
Za Timotija Džona Bajforda ova šuma je bila mnogo više.Posvećenički, otkrivao je nevidljive zakonitosti biljnog i životinjskog sveta koji žive u simbiozi urbanog grada jedan sasvim svoj, poseban život. I dele ga sa ljudima. Džon Bajford nam je otkrio kakvu prirodnu vrednost imamo koja je formirana 50.-ih godina prošlog veka dobrovoljnim akcijama, kada je Banjički potok dobio vegetaciju veštački podignutom šumom. A sa vegetacijom, doselile su se ptice. Nismo obraćali pažnju koje ptice nam pevaju svakog jutra, a Džon Bajford jeste, pa nam je otkrivao taj čudesni svet. Najpoznatiji Britanac u Srbiji je tokom 80.- ih godina napravio spisak od 76 vrsta ptica na tom području, čiji je boravak pratio. Slavuje je posebno voleo i isticao da za razliku od evropskih gradova, koje su, na žalost, slavuji odavno napustili, Beograđani mogu da uživaju u njihovoj umilnoj pesmi.
Džon Bajford nam je otkrivao i koliko prisustvo šume u gradskom središtu ima određenu vrednost u pogledu zaštite biodiverziteta, ima ulogu regulatora mezoklime, ublažava klimatske i druge ekosisteme i rezervoar je čistog vazduha.
Obišli smo crveni hrast koji je Opština Voždovac zasadila 2019. godine sa učenicima njihove škole u čast Timotija Džona Bajforda.