Светска Федерација за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом од 1992. године 10. октобра обележава Светски дан менталног здравља, са циљем подстицања улагања у систем подршке менталном здрављу и истицања важности промоције менталног здравља.
Ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је превенцији самоубиства, под слоганом „Заједно у превенцији самоубиства“.
Како би се постигао напредак у превенцији самоубистава, неопходно је повећати свест људи о значају самоубистава и разбијање табуа путем различитих активности у заједници.
Тим поводом, 9. октобра 2019. године Дом здравља „Вождовац“ организује интерактивне радионице, које ће водити спец. психијатрије др Лариса Митрић, др Бојана Жица Видовић и др Тања Петровић Хаџић на тему „Заједно у превенцији самоубиства“.
Напомена: обавезно заказивање на телефонске бројеве 011/ 244 33 44 и 011/ 30 80 576
- У СВЕТУ
Сваке године близу 800.000 људи себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.Највећа учесталост самоубиства тј. 79% самоубистава јавља се у земљама са ниским и средњим приходима.
Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешће методеизвршења самоубистава широм света.
- У СРБИЈИ
У 2018. години регистрованo je 949 смртних случајeва услед самоубиства, са стопом од 13,6 на 100.000 становника у Републици Србији (без Косова и Метохије). У периоду од последњих 10 година (2009-2018), примећује се тренд опадања стопе самоубиства.Иако су ови подаци охрабрујући не значи да је проблем постао мање актуелан.У посматраном десетогодишњем периоду око 75% самоубистава су извршили мушкарци а око 25% жене.
У БЕОГРАДУ
У 2018. години било је укупно 143 самоубиства становника Београда, од тога 101 самоубиство мушкараца и 42 самоубиства код жена. Стопа самоубистава код мушкaраца је била 12,7, а код жена 4,7 на 100.000 становника, док је укупна стопа самоубистава износила 8,5 на 100.000 становника Београда. Просечна старост мушкараца који су извршили самоубиство износила је 54,2 године , а жена 57,3.
Најчешћи начин извршења самоубистава у 2018. години и код мушкараца и код жена је био вешање или дављење. Међутим, код мушкараца су више заступљена самоубиства опаљивањем из револвера, а код жена скакање са висине и тровање хемикалијама и штетним материјама.
Фактори ризика
Претходни покушај самоубиства је најважнији фактор ризика за реализацију самоубиства у општој популацији. На свако извршено самоубиство долази много више покушаја самоубиства сваке године.
Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја (нарочито депресије и злоупотребе алкохола) доказана у земљама са високим приходима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом.
Такође, доживљај сукоба, катастрофе, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем.
Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају вулнерабилним групама а које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници.
Превенција и контрола
Самоубиства се могу спречити. Постоји низ мера које се могу предузети на нивоу популације, групе и појединца са циљем спречавања самоубиства и покушаја самоубиства.
Превенција и контрола укључују следеће мере:
- смањење приступа средствима која се користе за самоубиство (нпр. пестицидима, ватреном оружју, одређеним лековима),
- одговорно медијско извештавање,
- имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,
- рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајима излоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама,
- обука здравствених радника о процениризика за самоубиство,
- брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.