На карти српске духовне баштине на Вождовцу, посетили смо две цркве и једини манастир на нашој Општини. За обилазак ових сакралних објеката владало је велико интересовање посетилаца, јер представљају својеврсне споменике духовне културе народа који је живео на ободу Београда. Определили смо се за обилазак Вождовачких цркава које обухватају стара и нова здања, која имају репрезентативна уметничка дела Православног хришћанства на простору наше Општине и речито говоре о периодима када су настала.
Црква Свете Марије Магдалине у Белом Потоку је подигнута 1883. године захваљујући добровољним прилозима и раду становника села. Посвећена је Марији Магдалини јер је овај празник током 19. века био преслава села. У порти је изграђена нова звонара, а од посебне важности су споменици ратницима из периода 1912. – 1918. године и Белопоточанину Васи Чарапићу, који је сахрањеном уз северни зид цркве у манастиру Раковица. У порти цркве у Белом Потоку налази се камени крст који је донет са првобитног Споменика Незнаном јунаку на Авали, када је срушен 1934. године. Део ограде подзидан је каменом од остатака минирања средњовековног града Жрнова, који су донели сами Белопоточани. У олтару цркве налазе се честице моштију Свете Марије Магдалине. Свештеник који је водио посетиоце кроз историјске податке о овом храму, истакао је да је садашња црква изграђена на старом култном месту, тј. на месту где се првобитно налазило сеоско гробље и старо црквиште. У данашњој цркви се чувају поједине иконе и сликано Распеће који датирају из прве половине 19. века.
Црква Свете Тројице у Рипњу је саграђена у периоду између 1892. до 1894. године на истом месту на коме се првобитно налазила црква брвнара из 1820. године. Место на коме је саграђена црква значајно је по томе што је Вожд Карађорђе 1804. године и са тог места покренуо војску на чијем је челу био у операцији ослобођења Београда од Турака. Задужбинар цркве брвнаре био је кнез Милош. Црква има изузетну вредност и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе од 2010. године. Од посебних вредности посетиоци су видели иконостас из 1824. године и богослужбене
књиге из 17. и 18. века које су у употреби.
Манастир Пресвете Богородице Тројеручице, на Трешњи, у засеоку Дробњаци, на Авали. Идеја да се манастир подигне датира из 2008.године, а изградња је почела 2012. године. Данас је то један од најмлађих манастира у СПЦ и последњи благослов Патријарха Павла, који је потписао грамату за изградњу манастира. Игуманија манастира, мати Злата поздравила је посетиоце и објаснила да је житељ овог засеока поклонио део свог имања. СПЦ је откупила други део имања, кућу и окућницу који су адаптирани за цркву и конак монахиња. На брду изнад манастира се налази гроб војника који је погинуо у Првом светском рату 1915.године. Гроб војника је био темељ храбрости монахиња да се одлуче да у потпуно неусловним околностима остану на том месту и изграде манастир, казивала је игуманија. И објаснила да су родитељи хтели да преместе тело војника, али да је његово тело остало нетљено, читаво тело Божијег угодника и да је то био знак да треба да се сагради манастир. Црква је по стилу градње копија Покајнице, а игуман манастира Хиланадар Методије је даровао копију иконе Пресвете Богородице Тројеручице која се чува у Хиландару сестринству овог манастира. Манастир се налази на путу за Дробњаке, у шумовитом делу Рипња и пут до цркве је асфалтиран. У цркви се чувају мошти светитеља: Св Нектарија, Св Серафима Саровског, Св Јустина Ћелијског, Св Марије Магдалине. Мати Злата каже да се молила „Мајко Божија, ако хоћеш да овде буде манастир, ти шаљи људе“ и данас река Рипањаца долази у манастир. Манастир је саградио народ.