План да се обиђе вештачко језеро Бела река у Рипњу који је природни драгуљ надомак града и шуме Торлак до извора Точак, изменили смо услед киша које су онемогућиле безбедан пролазак кроз овај део рекреативних предела наше Општине.
У згради Шумске управе Авала посетиоце су дочекали Саша Рајковић, шеф Шумске управе Авала и Слободан Симоновић, заменик председника Општине, као и чланови Већа Бојана Јакшић, Драган Рајић и Небојша Здравковић. Госпођа Јакшић је пренела поздраве добродошлице председнице Општине Иване Томић Илић и истакла да Општина у сарадњи са надлежним службама које брину о Авалском комплексу континуирано организује посете грађана који се упознају са шумским екосистемима који имају велики значај за целокупан живи свет.
О гајењу шума које представља основну делатност Предузећа посетиоцима је говорио инжењер шумарства Немања Глишић. Током шетње по уређеним шумским стазама, он је објашњавао од колике је важности обнављање, нега и подизање нових шума, као и производња репродуктивног материјала. Приликом обиласка Расадника, који се налази на висини од 300м, на благо подигнутом терену и укупној површини 0,7 хектара, грађани су се упознали са производњом хортикултуралног (украсног) лишћарског, четинарског и зимзеленог дрвећа и шибља. Овај садни материјал се расађује и употребљава за озелењавање шуме и улепшавање зелених површина на Авали.
Лепо уређене стазе довеле су нас до извора Сакинац на Авали који припада насељима Бели Поток и Пиносава. Вода у извору је хладна са температуром до пет степени и узимају је мештани из Пиносаве, Белог Потока и Зуца.Сакинац је један од четири извора на Авали. Вода се не препоручује за трајно коришћење јер има висок садржај метала хрома изнад дозвољеног нивоа. Испитивање квалитета воде обавља Градски завод за јавно здравље Београда два пута месечно током целе године. Препоручује се повремено узимање воде са овог извора. Занимљиво је порекло имена Сакинац. Оно потиче од речи сака арапског порекла. Наиме, у време када Београд није имао развијну водоводну мрежу, грађане су водом снабдевале сакаџије. То су били људи који су са извора и бунара воду доносили у сакама. Сака је било буре од 150 – 200 литара, на двоколици и са коњском вучом.
Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали је посвећен члановима совјетске војне делегације која је погинула у авионској несрећи на Авали 19. октобра 1964. године. Споменик је подигнут наредне године. У овој несрећи погинуло је 18 људи, чланова совјетске војне делегације када је авион „Иљушин“ ударио у врх Авале. Делегација је летела у Београд да присуствује прослави двадесетогодишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, у коме је учествовала и Црвена Армија.
Следећа дестинација у богатом програму била је обилазак Споменика незнаном јунаку на Авали, најмонументалнијем јавном споменику на највишој коти Београда. После минирања средњовековног града Жрнова и уклањања првобитног Споменика на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата, краљ Александар I Карађорђевић је изградио овај маузолеј према нацртима скулптора Ивана Мештровића. До маузолеја смо стигли каскадним степенишним прилазима.Од 1987. године маузолеј је проглашен културним добром од изузетног значаја.
За крај излета грађани су се попели на Авалски торањ.