Милан Ђ. Милићевић рођен је 4. јуна у Рипњу на општини Вождовац, од родитеља Јована и Митре 1831. године, а умро 17. новембра 1908. године.
Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду. После гимназије завршио је Богословију у Београду, и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.
Био је књижевник, редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге. Уређивао је часопис „Школа“.
Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике. Главно му је дело “Кнежевина Србија” из 1876. године.
Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве. По њему је названа основна школа на Вождовцу.