Војвода Степа Степановић, војсковођа и министар војске, командант Друге Армије у Балканским ратовима и Првом светском рату, преминуо је 27. априла 1929. године, а данас је обележена годишњица његове смрти.
Венце на споменик Степи Степановићу у центру Кумодража и на спомен плочу у дворишту родне куће положили су државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, председница Општине Вождовац Бојана Јакшић и делегација Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. године.
Помен Степи Степановићу одржан је у дворишту његове родне куће, а осим државног секретара, председнице Општине и њених сарадника, присуствовали су и представници МЗ „Кумодраж“, потомци Степе Степановића, ученици ОШ „Војвода Степа“ из Кумодража, као и бројни поштоваоци.
Држећи помен славном хероју, протојереј-ставрофор Средо Врањеш, старешина цркве Свете Тројице у Кумодражу, поручио је да чувамо вредности за које су војвода Степа и саборци били спремни да дају живот.
О животу Степе Степановића и његовим последњим годинама пред смрт говориле су ученице ОШ „Војвода Степа“, а у оквиру програма „У спомен на великог војводу“, присутни су могли да чују и песму о Степи Степановићу коју је изрецитовала Лана Вељковић, песникиња из Белог Потока.
Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић осврнула се на карактеристике куће у којој се Степа Степановић родио и одрастао, истичући да је то један од најзначајнијих објеката 19. века. По одликама води порекло са Косовског Поморавља, а данас представља изузетно драгоцен пример народне архитектуре. Уз своје високо културне вредности кућа је проглашена за споменик културе од великог значаја.
Вождовчани су поносни на Степу Степановића а сећање на великог војводу, осим кроз историјске чињенице, живи кроз предања његових потомака и поштовалаца. Такође, Степи у част, једна од главних улица Вождовца носи његово име.
Током 38 година каријере Степа Степановић је прешао 18 чинова српске војске, а осим што је важио за великог војсковођу, био је, надасве, скроман човек из народа.
Јунак Церске битке, војвода који је пробио Солунски фронт, министар војни, командант који никада није повукао наређење, али и вољени официр који је делио судбину својих војника.
