Заменик градоначелника Горан Весић истакао је да скоро 7.000 година траје историја Београда и нагласио да су Дани Београда, од 16. до 19. априла, прилика да се подсетимо наше историје и чему стремимо.
– Дани Београда, који се одржавају сваког априла са низом свечаности, осликавају дух наше престонице – навео је Весић на конференцији за новинаре у Старом двору.
Прецизирао је да ће посетиоци бити у прилици да се упознају са радом Моме Капора, Марка Поповића, Јелисавете Начић или Ивана Мештровића, који су оставили неизбрисив траг у историји нашег града, као и са живописом Храма Светог Саве, новим спомеником Стефану Немањи или са историјом београдских кафана.
Дани Београда се, како је истакао, завршавају откривањем споменика деспоту Стефану Лазаревићу, чији је аутор академски вајар Светомир Арсић Басара.
– Споменик деспоту Стефану Лазаревићу биће откривен на углу улица Гундулићев венац, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара деспота Стефана. Одвијају се завршни радови на уређењу тог платоа. Исказујем задовољство, јер ако је неко заслужио да има споменик у Београду онда је то деспот Стефан Лазаревић. Он је у једном тешком тренутку за Београд у 15. веку подигао наш град и прогласио га за престоницу Србије – подсетио је Весић.
Нагласио је да од ове године Награда града Београда носи име „Деспот Стефан Лазаревић”. Истакао је да ће се доделити награде за 2019. и за 2020. годину, подсетивши да прошле године није додељена због увођења ванредног стања.
– Сваки будући добитник Награде града Београда – деспот Стефан Лазаревић добиће и статуту нашег истакнутог средњовековног владара на којој ће бити угравирано име добитника, као и категорија из које је добитник понео ово ласкаво признање – указао је Весић.
Подсетио је да деспот Стефан Лазаревић већ има споменик на Калемегдану у духу модерне скулптуре из 80-их година прошлог века, али и две улице у Београду – Булевар деспота Стефана и Улицу високог Стевана.
– Срећан сам што ћемо се на Данима Београда сетити и Моме Капора. Ове године започећемо реконструкцију једног објекта у Карађорђевом парку, који ће постати задужбина нашег истакнутог књижевника и сликара. Сигуран сам да ћемо до следећег марта, када се славе „Момини дани”, имати завршену задужбину. У њему ће се одржавати изложбе, књижевне вечери и представе у оквиру малог амфитеатра на отвореном. На овај начин добијамо још један јавни културни простор, а на само пар стотина метара од места на којем је Мома живео – најавио је Весић и позвао Београђане да посете неки од програма, уз придржавање епидемиолошких мера.
Градски секретар за културу Иван Карл прецизирао је да се манифестација одржава деветнаести пут, због чега је важно се да упркос корони одржи континуитет.
– Очекује нас много различитих ствари примерених тренутку и свим оним мерама које су на снази. Осим протоколарних активности, програм садржи и осам јавних вођења, међу којима су Омаж Марку Поповићу, изложба „Поздрав из Београда – Београд на разгледницама”, те изложбе посвећене Моми Капору и градитељима Новог Београда, као и програм испред споменика Стефану Немањи. Традиционално се отварају и врата установа културе, а ове године акценат је на Музеју Града Београда, Конаку кнегиње Љубице, Музеју Паје Јовановића, Музеју Јована Цвијића, Спомен-музеју Иве Андрића – навео је Карл.
Дани Београда нису само награде и пригодни програми, већ и солидарност и пожртвованост свих нас у ово тешко време короне, односно подршка установама културе и појединцима, нагласио је Карл. Он је изразио наду да ћемо следеће Дане Београд дочекати без маски и са још више манифестација.
Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић рекла је да сви који воле Београд могу да га заволе још више уколико га боље упознају.
– Због тога се Завод, Скупштина Града Београда уз помоћ Дадова потрудио да ове године направи више јавних вођења кроз Београд, која имају задатак да на потпуно другачији начин прикажу сва она места поред којих свакодневно пролазимо, а не примећујемо их или их примећујемо на други начин. Да Београђани воле Београд показали су до јуче, јер је свих 20 јавних вођења било попуњено и сада се отворила могућност за још четири до пет јавних вођења – истакла је Оливера Вучковић.
Имаћемо читав низ упечатљивих прича, навела је она и додала да ће посебна бити посета Храму Светог Саве, као и споменику Стефану Немањи, где ће моћи да се чују приче о њему, историји Србије и српског народа. Имаћемо, казала је она, 15. априла у 12 сати у Старом двору и осврт на велико и значајно дело Марка Поповића „Свет средњевековних утврђења, градова и манастира”.
Директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић казала је да је ова републичка установа први пут део манифестације и да ће се представити публици одабиром бројних разгледница на којима је приказан друштвени, културни, политички живот главног града. Изложба је на отвореном, навела је она, и то на Тргу републике, а свечано отварање је у петак, 16. априла, у 14 часова. Разгледнице су настале у периоду 1896. до 1941. године и биће представљене на паноима.
Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков казала је ова установа приредила изложбу у сарадњи са Задужбином Мома Капора о овом нашем великану, те да је већ постављена испред овог здања у Кнез Михаиловој улици. Формално се отвара следеће суботе у 12 часова, а на њој ће посетиоци моћи да се упознају са ликом и делом ствараоца који је много писао о Београду.
Уредник фотографије Танјуга Драган Кујунџић је говорио о изложби „Градитељи Новог Београда”, чиме је оживљен период од 11. априла 1948. када су се скупиле прве радне акције за изградњу новог дела нашег главног града. На изложби, која ће бити постављена на Сава променади од поднева 18. априла, биће приказано 38 фотографија Танјугових фоторепортера.