У свечаној сали општине Вождовац, манифестацијом „Вождовац – некад и сад“ – истоименом пројекцијом документарног филма и кратким предавањем, вечерас су завршени Дани европске баштине на Вождовцу. У приказаном документарном филму, један од најстаријих Вождовчана, вечерас присутан деведесетчетворогодишњи Зоран Јовановић, присећао се свог одрастања и живота у Чиновничкој колонији, улицама Војводе Степе, Јове Илића, Аутокоманди, тадашњој периферији Београда. У кратком предавању о Вождовцу, посетиоци су могли да сазнају нешто више о настанку, развоју и занимљивостима ове београдске општине, од изградње општинског здања 1930. године до данас.
Вук Мирчетић, координатор Дана европске баштине на Вождовцу, захвалио је посетиоцима што су дошли на завршницу ове лепе манифестације, која је ове године имала најбогатију понуду до сада, чак 14 различитих програма. Он је подсетио да је тема овогодишњих Дана европске баштине управо Наслеђе „и ми смо данас настојали да спојимо оно што је Вождовац био некад и оно што је сад, да спојимо културу и традицију, са модерном уметношћу“. Он се уједно захвалио сарадницима Факултета за примењени менаџмњент, економију и финансије који су припремили документарни филм и предавање о Вождовцу, као и уметници Ивани Стругаревић на припремљеној изложби слика.
Председник Скупштине општине Вождовац Александар Мирковић, обратио се речима да је поносан што се Вождовац толико развио да је данас постао град за себе, спој руралног и градског дела, са близу 200 хиљада становника, бројним основним, средњим школама и факултетима. „Јако је тешко, али ми се са великом жељом и ентузиазмом трудимо да од нашег Вождовца учинимо што лепше место за живот“ – истакао је Мирковић и позвао све суграђане, а посебно оне најстарије који су стварали и градили ову општину, да критикују и дају своје предлоге за бољи рад руководства. Потом је отворио изложбу слика коју је припремила млада академска уметница Ивана Стругаревић и позвао све да погледају њена дела из Циклуса апстрактних слика „Кретање“, први пут изложена управо на Вождовцу.
Слике из Циклуса „Кретање“ последње су које је Ивана Стругаревић радила и, према њеним речима, обухватају серију апстрактних слика кроз које истражује свеобухватни ток кретања енергије, мисли и емоција.
Иначе, Ивана Стругаревић припада млађој генерацији, а по образовању је стекла диплому сценографа, која јој је омогућила свестрано бављење уметношћу. Свој таленат презентује кроз бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству. До сада је реализовала девет самосталних изложби од којих су неке биле у Галерији Прогрес у Кнез Михајловој у Београду, у Музеју града Пераста, у Аполонијевој палати у Словенији, затим у Градској галерији Котор итд.