На Вождовцу су живели, одрастали, стварали многи познати научници, спортисти, академици, војсковође, песници, хуманисти… Издвојена су имена великана који више нису међу живима а својим радом записали су трагове по којима их памтимо.
Један од најпрослављенијих јунака Првог српског устанка, Змај од Авале, Васа Чарапић рођен је у Белом Потоку. Као добровољац учествовао је у Кочиној крајини, а када је почела позната сеча кнезова, одметнуо се, међу првима укључио у устанак и стекао изузетно Карађорђево поверење. Истакао се изузетном храброшћу и постао један од главних устаничких команданата и војвода Грочанске нахије. Погинуо је у ноћи између 29. и 30. новембра 1806. године јуришајући на београдску Стамбол капију. Сахрањен је код манастира Раковице. У родном Белом Потоку подигнут му је споменик а основна школа носи његово име. У центру Београда такође му је, крај места где је погинуо, постављен споменик, а улица која води од некадашње Стамбол капије – носи његово име.
Књижевник, историчар, фолклориста педагог, преводилац, Милан Ђ. Милићевић (1831-1908) рођен је у Брђанима, засеоку Рипња. Од 1896. до 1899. године био је председник Академије наука. Аутор је великог броја књига међу којима су и „Кнежевина Србија“ (1876), „Краљевина Србија“ (1884) и „Поменик знаменитих људи српског народа новијег доба“. У Рипњу се традиционално одржава манифестација „Дани Милана Ђ. Милићевића“, а највећа основна школа у вождовачкој општини носи његово име. Још један председник Српске академије наука и уметности рођен је у Рипњу. То је Велибор Глигорић (1899-1977) који је на челу Академије био од 1965. до 1971. године, а једно време и председник Савета свих југословенских академија наука и уметности. Овај књижевник, професор Београдског универзитета, управник Југословенког драмског позоришта у Београду, добитник је највиших државних признања Југославије и Србије.
Војвода српске и југословенске војске Степа Степановић (1856-1929) рођен је у Кумодражу. Учесник је свих шест ратова које је Србија водила од 1876. до 1918. године. У време битке за Једрене, командовао је Другом српском армијом. У Великом рату организовао је мобилизацију и концентрацију српске војске. Потом је са својом Другом армијом победио Аустријанце у чувеној Церској бици а то је била и прва победа савезника у борби против централних сила у Првом светском рату. Степина армија истакла се и у пробоју Солунског фронта и даљим борбама за ослобођење Србије 1918. године. Овај знаменити Вождовчанин носилац је 35 домаћих и страних одликовања. Главна улица на Вождовцу, основна школа у родном селу и једно културно-уметничко друштво носе његово име, а у центру Кумодража Степи је подигнут споменик у природној величини.
Милунка Савић (1890. или 1892-1973) – „српска Јованка Орлеанка“, како су је звали Французи, живела је и умрла у вождовачком насељу Браћа Јерковић. Жена је са највише одликовања у историји ратовања. Поред највиших домаћих, носилац је два француска ордена Легије части и једина је жена на свету одликована француским Ратним крстом са златном палмом. Пријавила се као добровољац и 1912. године отишла у рат да би се, под мушким именом Милун Савић, борила у најелитнијем – „Гвозденом пуку“ српске војске. После рањавања у Брегалничкој бици, откривен је њен женски пол. У Колубарској бици истиче се као бомбаш, а преко Албаније повлачи се као тешки рањеник. Храбро се бори на Солунском фронту, а посебно на Кајмакчалану. У миру се посветила улози хранитељице школујући више од тридесеторо сиромашне деце. Хапшена од Недићеве полиције у току Другог светског рата, шест месеци је провела у логору на Бањици. Данас једна улица и месна заједница на Вождовцу носе њено име, a у јуну 2024. године на иницијативу Општине Вождовац у насељу Браћа Јерковић подигнут јој је споменик.
Најбољи југословенски и један од врхунских светских шахиста Светозар Глигорић живео је на Вождовцу, који је „матична кућа“ и Новака Ђоковића, најбољег српског тенисера на свету, као и светске првакиње у каратеу Тање Петровић. И многи други истакнути књижевници, уметници и спортисти плодне стваралачке године провели су или још увек проводе једним делом и као Вождовчани. Међу њима су писац Данило Киш, песници Бранко Миљковић, Матија Бећковић и Рајко Петров Ного, сликар Недељко Гвозденовић, глумац Милан Гутовић, кошаркаш Дражен Далипагић, ватерполиста Игор Милановић, боксер Светомир Белић, композитор Горан Бреговић.
За почасне грађане Вождовца проглашени су знаменити Вождовчани: песник Добрица Ерић, глумац и редитељ Љубиша Самарџић и репрезентативни фудбалски голман Милутин Шошкић.