ОПШТИ ПОДАЦИ

Када се помене јужна капија Београда, мисли се на Вождовац, једну од 17 београдских општина у којој, на површини од око 148 квадратних километара живи близу 200 хиљада становника.
Општина обухвата две целине: градско језгро – у којем се налазе стара насеља попут Пашиног брда и Душановца и савременe стамбенe целинe и приградска насеља под Авалом – која се протежу дуж старог Крагујевачког друма.

У другој половини 20. века, у периоду од 1969. до 1975. године на територији Општине изграђена су нова градска насеља – Шумице, Коњарник, Браћа Јерковић, Медаковић, Бањица и Кумодраж, а 2012. године завршено је и најновије – насеље Степа Степановић.
Својим положајем Вождовац заузима централни део мапе Београда и граничи се са осам других општинa: на северу са Врачаром, на североистоку са Савским венцем, на западу са Раковицом и Чукарицом, на југозападу са Барајевом, на југу са Сопотом, на истоку са Гроцком и на североистоку са Звездаром.


ОПШТИНА И ЊЕНИ СИМБОЛИ

Целокупна територија данашње општине Вождовац, изузев Зуца и Рипња, крајем 19. века припадала је Врачарском срезу.

Непосредно после Другог светског рата у Београду је извршена нова територијална подела града на рејоне. Извршни народни одбор града Београда у мају 1945. године донео је одлуку да се, спајањем Народноослободилачког одбора 11. рејона и територије Бањице, формира Народни одбор 6. рејона града Београда – касније Народни одбор општине Вождовац.

У тадашњој Улици војводе Глигора (данас Устаничкој) 1949. године изграђена је зграда Општине и њене службе су се нашле под истим кровом. На главном улазу у зграду и данас стоје споменици „Борбе“ рад вајара Сретена Стојановића из 1949. године.

После 1950. године оснивани су народни одбори општина, те је крајем маја 1952. године престао са радом Народни одбор 6. рејона одржавањем првих седница народних одбора општина Вождовац и Лекино брдо које су формиране на дотадашњој територији 6. и дела 7. рејона. Председник општине Вождовац до 1955. године био је Никола Степановић, а општине Лекино брдо Петар Квргић. Ове две општине спојене су 1. јануара 1957. године, а председник новоформираног Народног одбора општине Вождовац био је Вучко Ивковић.

Jула 1955. године, вождовачкој општини прикључени су Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Пиносава и Раковица село, у току 1957. године Пашино брдо и Душановац, а нешто касније и Зуце. Почетком 1960. године Вождовцу је прикључен и Рипањ. Тиме су формиране данашње границе општине.

Грб Градске општине Вождовац усвојен је 1993. године. Два горња поља штита подсећају на грб Србије и Шумадије који су се налазили на устаничкој застави и печату вожда Карађорђа по коме општина носи име. Поље са двоструком ружом асоцира на зелене вождовачке површине.

Десни држач штита је црни вепар – хералдичко знамење Шумадије, чија је Вождовац северна капија. Држачи носе заставе Београда и Карађорђевих устаника, а у у грб су уткане и боје српске заставе.

Општинска слава је Свети Андреј Првозвани који се обележава 13. децембра.