Поводом 82 године од распуштања концентрационог логора на Бањици, представници Општине Вождовац положили су венац 3. октобра на споменик страдалим родољубима у бањичком логору од јула 1941. до октобра 1944. године.

Минутом ћутања присутни су одали почаст жртвама, а венце и цвеће на споменик положили су чланица Градског већа Виолета Филип, помоћник председнице Општине Вождовац Никола Максимовић и члан Већа Драган Рајић, представници СУБНОР-а Београд, СУБНОР-а Вождовац, СУБНОР-а Савски венац, Удружење 6. Личке дивизије и Месна организација Лаћарак.

Окупљене, међу којима су били и представници СУБНОР-а из Раковице и Земуна, као и бројни поштоваоци, поздравио је председник Градског одбора СУБНОР-а Београд Боро Ерцеговац.

Више о самом логору говорио је председник Комисије за информисање и сарадњу и члан председништва градског СУБНОР-а Мића Милановић.

„Обележавамо годишњицу дана када је почетком октобра 1944. године Бањички логор распуштен. После више од 30 година постојања затворена су његова врата, али остала су сећања. Остали су животи који су прекинути, породице које су чекале своје најмилије, а многе их нису дочекале. Остала је обавеза нас који данас живимо да сећање сачувамо“, рекао је Милановић.

Бањички логор основан је у лето 1941. године у згради некадашње касарне Југословенске војске и био је један од највећих логора на подручју окупиране Србије.

Према доступним подацима кроз њега је, од оснивања до распуштања, прошло близу 30.000 заточеника, различитих година, занимања и животних путева.

Највећа порука коју су нам оставиле жртве Бањичког логора јесте да човеку могу да одузму слободу, имовину, да га затворе иза зидина и бодљикаве жице, али не могу лако да одузму његово људско достојанство.

Велики број затвореника Бањичког логора одвођени су на стрељање, између осталог на стрелиште у Јајинцима – највеће место масовних егзекуција на територији Србије у Другом светском рату.