У оквиру традиционалне манифестације „Дани европске баштине“ на тему Наслеђе и архитектура: Прозори у прошлост, врата у будућност (2025) – „Архитектонско наслеђе“, Вождовчани су имали прилику да упознају „Сакралну архитектуру ондашње периферије Београда“.
Градска општина Вождовац организовала је посету црквама Свете Тројице у Рипњу, проглашене 2010. године културним добром, и Свете Марије Магдалене у Белом Потоку које су саграђене крајем XIX века, као и нешто каснијој Вождовачкој цркви (Храм Светог цара Константина и царице Јелена) које су уједно и ризнице наше уметности.
Старешина Храма Светог цара Константина и царице Јелена, Јово Калинић, предочио је значај Вождовачке цркве и позвао посетиоце да долазе на литургије јер је то пут сједињења са Господом.
Оно што је значајно за овај храм је да се изнад самог иконостаса, на површини која одваја олтарски део од наоса, налази фреска „Причешће апостола“ коју је израдио академски сликар Милован Арсић по узору на фреску у цркви светог Климента у Охриду. Израђена је у фреско-техници, током јуна и јула 1970.године.
Цркву је живописао академски сликар Милић Станковић, познатији као Милић Од Мачве, по благослову патријарха Германа. Историчари уметности су овај рад окарактерисали као увод у ренесансу, управо зато што су Милићеве фигуре ослобођене било каквог шематизма и школе. У потпуности је негирао традицију иконописа. Својом стваралачком концепцијом обухватио је две основне теме: христоцентричну, евхаријстијско-космолошку и историјску прошлост српске цркве. Тако на зидовима вождовачког храма можемо видети српске манастире, Светог Саву који приводи Христу српске светитеље, прве београдске мученике и Ермила и Стратоника, Сеобу Срба, игумана Пајсија са кољем, и преподобног мученика Авакума београдског. Живописан је и обред резања славског колача код Срба.
Историчарка уметности Јелена Гајић и Тијана Савков, испред Градске општине Вождовац говориле су о цркви Свете Тројице у Рипњу која постоји од 1820.године. Место на коме је саграђена црква, везано је за значајан историјски догађај. Наиме, са тог места је вожд Карађорђе 1804.године покренуо војску командујући операцијом ослобођења Београда од Турака.
Рипањска црква је подигнута као задужбина кнеза Милоша. То сазнајемо из сачуване преписке мештанина Живка Михаиловића и кнеза Милоша из 1820.године, у коме он извештава кнеза о току радова на подизању цркве и тражи даље инструкције. Најдрагоценије податке о овој првобитној цркви нам пружа Јоаким Вујић у свом Путешествију по Сербији, где налазимо опис рипањске цркве из 1827.године:
„Село Рипањ. У овом селу јест једна мала от дрва, нова, начињена церква. Храм церкве јест Вознесеније Христово, а основатељ ове церкве јест Јего Књажеско Сијатељство, Г. Милош, који је сопственим трошком дао водрузити.”
Нова црква Свете Тројице саграђена је у периоду од 1892-1894 године на истом месту. Архитектонски је осмишљена као једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом ојачаним потпорним луковима. Олтарски простор има четвртасту основу, са мањом полукружном апсидом. И бочне певнице су сличног облика- у основи су правоугаоне, са полукружном нишом удубљеном у маси зида.
Грађани су у оквиру ове манифестације посетили и цркву Свете Марије Магдалине, конципирана као једнобродна грађевина у стилу рашке школе, са једном тространом апсидом. Првобитно је била без припрате и са кубетом изнад централног простора, да би 1939.године била дозидана припрата у обиму скоро половине постојеће цркве по пројекту архитекте Миомира Коруновића и Д. Андросова. Тада су и спољне фасаде добиле декорацију у плитком рељефу у стилу моравске школе. У порти је изграђена и нова звонара.
Постоји неколико појединачних икона које су занимљиве како по времену настанка, тако и по својим ауторима. То су: Свети арханђели Михаило и Гаврило, рад непознатог сликара из друге поливине XIX века, са местимичним оштећењима сликарског слоја; Распеће- осликани дрвени крст висине 30cm, са представом Распећа у средини, који је такође настао у XIX веку; Плаштаница из XIX века са представом оплакивања Христа; три велике иконе Св. Јован Претеча, Св. Марија Магдалина, Оплакивање Христа, рад академског сликара Јована Бијелића из 1939.године.
У црквеној порти се налази споменик ратницима из периода 1912-1918.године и белопоточанину Васи Чарапићу који је сахрањен уз северни зид цркве у манастиру Раковица.
Овим обиласком завршени су „Дани европске баштине“ на Вождовцу.
