Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић, потпредседник Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, заменица градоначелника Београда Весна Видовић и председница Градске општине Вождовац Ивана Томић Илић присуствовали су освећењу и откривању споменика ђенералу Божидару Божи Јанковићу, у Карађорђевом парку.
После откривања споменика, који се налази у близини Споменика и гробља ослободиоцима Београда 1806. године, свештенство Српске православне цркве освештало је спомен ђенералу, након чега су положени венци.
Министар одбране Милош Вучевић истакао је како је почаствован што присуствује овом догађају и навео три разлога због којих је важно да се овај споменик открије:
– Овим чином клањамо се сенима једном од наспособнијих и најзаслужнијих српских официра из времена ослободилачких ратова. Ђенерал Јанковић је учествовао у чак шест ратова од 1876. до 1918. године. Изузетну војну каријеру током које је низао значајне командне дужности. Био је професор Војне академије, уредник часописа “Ратник”, уредник службеног војног листа и председник Војно-дисциплинског суда. Обављао је дужност министра одбране, активно је пружао допринос одбрамбреним способностима Србије и када је био у пензији – истакао је министар.
Председница Општине Вождовац Ивана Томић Илић истакла је да је данас откривен заслужени споменик генералу Божидари Божи Јанковићу у Београду. „Општина Вождовац и Вождовчани поносно годинама имају једну од централних улица посвећену овом генералу“, истакла је она.
Божидар Јанковић био је српски генерал и министар војни, учесник Српско-турских, Српско-бугарског, Балканских и Првог светског рата. У Балканским ратовима био је командант Треће армије, која је ослободила Косово, а у Српско-бугарским ратовима учествовао је у одсутним биткама код Овчег Поља и Брегалнице. Јанковић је после Првог светског рата био командант Четврте армијске области, са седиштем у Загребу, све до смрти 1920. године.