Обзиром да је једна од тема овогодишњих Дана европске баштине и одрживо наслеђе у контексту екологије и начина на који изграђено природно наслеђе може допринети одрживој будућности, са ученицима седмог разреда ОШ „Филип Филиповић“ организовали смо едукативни час о природном наслеђу и обилазак Бајфордове шуме. Уз стручно вођење запослених у ЈКП „Зеленило Београд“ ученици су сазнали драгоцене податке о ретким врстама биљног и животињског света који имају станиште у овој шуми.
У малом амфитеатру у срцу шуме, орнитолог Жељко Станимировић говорио је ученицима о орнитофауни Бајфордове шуме која има све одлике европско – континенталне листопадне шуме. Редовно се среће око 60 врста птица, од чега су 35 гнездарице, а неке од њих су заштићене као природне реткости. Највидљивији становници су кос, сврака, голуб гриваш, врана и фазан, а у крошњама се крију велики детлић и сојка. Милица Кецман, стручњак за заштићену природу објаснила је ученицима који чине еколошки тим школе, која је вегетација заступљена у шуми. Ученици су прочитали своја истраживања о Бајфордовој шуми, која је споменик природе.
Еколошки тим школе „Филип Филиповић“ је припремио и прочитао радове на разноврсне теме о екологији, али и о Џону Бајфорду, по коме је шума преименована. Рођен је 25.6.1941. у Енглеској, а преминуо 5.5. 2014. године у Београду.Овај филмски режисер и сценариста био је главни иницијатор стављања Бањичке шуме под заштиту. О некадашњој Бањичкој, а од 2015. године Бајфордовој шуми, београђани су мало знали. Та оаза ретких врста птица и дрвећа у срцу нашег Вождовца, за многе је било лепо излетиште за децу, трим стаза здравља, предах за викенд када нам треба природа и њен мир. О шуми свакодневно брине шумар Мирослав Барнак.
За Тимотија Џона Бајфорда ова шума је била много више.Посвећенички, откривао је невидљиве законитости биљног и животињског света који живе у симбиози урбаног града један сасвим свој, посебан живот. И деле га са људима. Џон Бајфорд нам је открио какву природну вредност имамо која је формирана 50.-их година прошлог века добровољним акцијама, када је Бањички поток добио вегетацију вештачки подигнутом шумом. А са вегетацијом, доселиле су се птице. Нисмо обраћали пажњу које птице нам певају сваког јутра, а Џон Бајфорд јесте, па нам је откривао тај чудесни свет. Најпознатији Британац у Србији је током 80.- их година направио списак од 76 врста птица на том подручју, чији је боравак пратио. Славује је посебно волео и истицао да за разлику од европских градова, које су, на жалост, славуји одавно напустили, Београђани могу да уживају у њиховој умилној песми.
Џон Бајфорд нам је откривао и колико присуство шуме у градском средишту има одређену вредност у погледу заштите биодиверзитета, има улогу регулатора мезоклиме, ублажава климатске и друге екосистеме и резервоар је чистог ваздуха.
Обишли смо црвени храст који је Општина Вождовац засадила 2019. године са ученицима њихове школе у част Тимотија Џона Бајфорда.