Данило Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године, а умро у Паризу, 15. октобра 1989. године. Био је романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Један од најважнијих писаца у историји српске књижевности. Основна школа у насељу Степа Степановић на Вождовцу носи његово име. Први објављени текст Данила Киша је песма „Опроштај с мајком” (1953), а његове прве књиге – кратки романи Мансарда и Псалам 44 – објављене су у истим корицама, као заједничко издање, 1962. године. Романи: Мансарда: сатирична поема (1962), Псалам 44 (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972). Књиге прича: Рани јади: за децу и осетљиве (1969), Гробница за Бориса Давидовича: седам поглавља једне заједничке повести (1976), Енциклопедија мртвих (1983) и Лаута и ожиљци (постхумно објављене приче, 1994). Књиге есеја: По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974), Час анатомије (1978), Живот, литература (постхумно, 1990), Складиште (постхумно, 1995). Књига разговора: Горки талог искуства (постхумно, 1990). Драме: Електра (1968), Ноћ и магла (1968), Папагај (1970), Дрвени сандук Томаса Вулфа (1974), Механички лавови (1980). Књига изабраних песама и превода Данила Киша са француског, руског и мађарског језика Песме и препеви објављена је постхумно 1992. године.