Ако постоји дан за који се може рећи да је судбински одредио и усмерио историју Србије, онда је то без сумње Видовдан. Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за данашњи дан. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара па се данас поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Празник је посвећен кнезу Лазару, који је након распада Српског царства владао у Моравској Србији (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у Цариград, где је 1375. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.
После битке и смрти султана Мурата, 28. јуна 1389. године, велики део турске војске је кренуо у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и успели су да га убију.
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
Када је почела сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.
Саградио је многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.