Данашњи дан посвећен је сећању на Србе, Роме, Јевреје и све жртве страдале у масовним злочинима на територији окупиране Југославије током Другог светског рата.
Злочин који је почињен тада, генерације покушавају да отргну од заборава, како жртве не би остале само бројеви у књигама и статистикама.
Важно је да знамо и преносимо млађим нараштајима шта се догађало на местима поред којих свакодневно пролазимо, као и ко су били појединци чија имена носе вождовачке улице и установе.
Велики број Рома из Маринкове баре и са Пашиног брда, као и Јевреја и Срба, илегалаца, револуционара и антифашиста одвођен је у сабирни логор „Топовске шупе“ на Аутокоманди у Табановачкој улици, а затим су затварани у логор Бањица, навећи концентрациони логор на подручију окупиране Србије.
Сестре Букумировић по којима је назван вртић на Вождовцу, биле су припаднице Народноослободилачког покрета, а због својих илегалних активности ухапшене су у кући у Мокролушкој улици и затворене у Бањичком логору. Србијанка- студенткиња медицине и Јованка- учитељица стрељане су у Јајинцима 1944. године, док су Ружица и Видосава и поред заточеништва преживеле рат.
Леонтина Краус, по оцу Хрватица по мајци Немица, радила је до пензије као учитељица у Београду. Отворено се противила режиму и писала протестна писма председнику Владе. У једном писму је захтевала да у замену за њу, пусте најмлађег логораша осуђеног на смрт.
У Бањичком логору, током саслушања, тражила је да се у њеном досијеу под ставком националност наведе да је Српкиња. Стрељана је у децембру 1943. године у Јајинцима.
У знак сећања на њу једна улица у насељу Бањица носи назив Учитељице Леонтине Краус.
Породица Трајковић ухапшена је јер је, ова апотекарска породица, помагала партизански покрет лековима и санитетским материјалом.
Отац Светолик, мајка Милена, син Мирослав и кћерке Слобода и Вера били су затворени у логору на Бањици, а затим угушени у покретној гасној комори- душегупки у мају 1942. године.
Улица породице Трајковић на Бањици и Улица Слободе Трајковић у насељу Медаковић чувају успомену на ову београдску породицу.
На Бањици улице Милића Мариновића и Бранка Булата назване су по скојевцима који су извршили атентат на заменика управника логора Бањица Ђорђа Космајца, а који су стрељани на стратишту у Јајинцима.
Др Ненад Парента и његова породица-родитељи, сестре Олга и Гордана и супруга, активно су учествовали у припремама за оружану борбу. Ненад је организовао бекство и прихватање неколико стотина заробљених војника из привремених немачких логора и мрежу станова у којима су се скривали илегалци. Ухапшен је и стрељан у септембру 1941. године.
Вртић у Чиновничкој колонији и улица у Јајинцима носе име овог народног хероја.
У Јајинцима још неколико улица носе имена револуционара, илегалаца и антифашиста који су страдали у ратном Београду – Улица Радомира Марковића, Улица Јанка Јанковића и Улица Слободана Јовића, а на Душановцу је то Улица Тодора Дукина.
Много је установа и улица на Вождовцу и у Београду понело имена родољуба која су илегалним радом и страдањем у Другом светском рату заслужила спомен.
Градска општина Вождовац и на данашњи дан чува сећање на отпор и борбу против фашизма коју су водили, јер је то наш дуг и залог за будуће генерације.