Трагови најстаријих облика живота на подручју општине Вождовац потичу из периода праисторије. Реч је о археолошким налазиштима у насељу Чаршија у Рипњу и Усек на Бањици, који припадају неолитском периоду и који су од стране Завода за заштиту културе Београда проглашена непокретним културним добрима. После Винче, Усек је по значају највеће неолитско насеље за које се сазнало 1921. године, приликом трасирања аутопута према Бањици. Археолошки материјал који том приликом нађен односи се на фрагменте керамике и печене земље. Три године су трајала истраживања овог локалитета (1955 – 1958.), која су и публикована у монографију. Стручњаци су истражили површину од 600 квадратних метара и дошли до пет хоризоната, а трагови живота говоре да је реч о насеобини која датира 7 хиљада година п.н.е. Локалитет није заштићен, потпуно је нестао под налетом дивље градње и осим ископина које се налазе у Музеју Београда, неповратно је изгубљен за археологију.
Антички период препознат је по изразитом развитку рударства на Авали. Истраживања су открила да је авалско подручје било богато рудама, и то највише цинабарит, који се експлоатисао, као и олово, сребро и жива. Топоним „Шупља стена“ настао је као траг по шупљинама које су настале током ископавања на овом подручју. У ходницима рудника Шупља стена нађени су фрагменти керамике из доба неолита, али и из средњег века, а из доба владавине Римљана, пронађена су рударска насеља. Рудник на Авали који су експлоатисали Келти, а Римљани напустили, поново се отвара после 14 векова и даје драгоцене метале, посебно сребро. То је период када се гради град Жрнов, на врху Авале. Пописано је преко двадесет локалитета која су истраживали археолози на Вождовцу, а који говоре о траговима живота из античког периода. Тако су на Стрелишту, на Бањици крајем 19. века пронађени антички гробови, у Јове Илића откривена је остава римског бронзаног новца, а у Трубаревој је током ископавања пронађена икона са представом трачког коњаника. На површинским налазима на Стрелишту у Јајинцима идентификовани су остаци комплекса старог манастира, а приликом обраде земље на њивама у Белом Потоку наилазило се на делове римске керамике. У Пећинама Бошњаци пронађени су остаци римског пута поплочаног каменим плочама, а у Пећинама Кречане пронађени су скелетни гробови. Током миграција племена – староседеоци су своје вредности закопавали у земљу, тзв. оставе, верујући да ће када ратови престану, доћи по њих. Тако је на Аутокоманди пронађена остава са накитом, посебно драгоцена због њихове богате геометријске орнаментике.
СПОМЕН ПОДРУЧЈА НА ВОЖДОВЦУ
СТРЕЛИШТЕ У ЈАЈИНЦИМА
У календару најстрашнијих српских и јеврејских стратишта током Другог светског рата, посебно место има Стрелиште на коме су немачки окупатори од 6. јула 1941. до 6. новембра 1943. године стрељали преко 80 хиљада грађана Београда и Србије. Заточеници су довођени из концентрационих логора и затвора на стрељање у Јајинцима, где се некада налазило војно стрелиште, које су немачки окупатори претворили у простор за егзекуцију. Највише логораша долазило је из логора на Бањици, који је организован с почетка рата у касарни 18. пука бивше југословенске војске, из логора Сајмиште, из затвора Специјалне полиције, Гестапоа и логора у Топовским шупама. Брутална убиства и транспорт логораша поверена су немачком 64. полицијском батаљону. Стрељања су вршена у раним јутарњим сатима. А стрељани осуђеници бацани су у широке раке. Трагове страшног злочина о броју убијених људи у окупираном Београду немачка фашистичка војска покушала је да приликом повлачења уклони отварањем рака и спаљивањем посмртних остатака убијених, како би се уништили докази о геноциду. Спомен парк у Јајинцима подигнут је 1951. године као обележје монструозног времена у коме су недужни људи масовно стрељани. На улазу у спомен – парк 1951. године постављен је рељеф од бронзе вајара Стевана Бондарова, а тек 1988. године цео комплекс је преуређен и откривен је споменик у облику стилизоване птице раширених крила, рад вајара Војина Стојића.
БАЊИЧКИ ЛОГОР
Логор на Бањици је био највећи концентрациони логор у окупираној Србији током Другог светског рата. Кроз овај злогласни логор прошло је 250 хиљада људи, од чега је 30 хиљада стрељано на стратишту у Јајинцима. Оформљен је 5. јула 1941. године у бившој војној касарни 18. Пешадијског пука „Краљица Марија“ на Бањици. Командант логора је био немачки поручник Фридрих Вили, а на дужности заменика управника налазио се Радован Чарапић. Крај рата и улазак војника Црвене Армије у Београд натерао је Немце на повлачење, али и ужурбано спаљивање логорске архиве. Захваљујући Радовану Чарапићу, поједине књиге логораша су сачуване, а он лично је пустио на слободу заточенике. Са тешкоћом се може рећи колико заробљеника је боравило у логору, јер многи нису ни увођени у књиге. Стрељани и вешани су како у самом логору, тако и у Јајинцима. Логор је распуштен 3. октобра 1944. године. На улазу је тек 1969. године откривен споменик, рад вајара Коље Милутиновића. У просторијама се данас налази меморијална музејска поставка.
Спомен плоча у Табановачкој улици бр. 1 на Аутокоманди подсећа Вождовчане да се на том месту, током 1941. године налазио сабирни логор из кога су Немци спроводили Србе, Јевреје и Роме на егзекуцију.
СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ
На највишем врху Авале, где су се до 1934. налазили остаци средњовековног града Жрнова, 1938. године је довршена изградња монументалног маузолеја – споменик Незнаном јунаку, чији је аутор Иван Мештровић, а који је 1987. године проглашен Културним добром од изузетног значаја.
Остаци средњовековног српског града су порушени да би се на његовом месту изградио споменик незнаном јунаку, непознатом младом војнику погинулом на том месту на почетку рата и на тај начин чувало сећање на све погинуле у Првом светском рату. Пошто су у том рату бранећи своју отаџбину у великом броју гинули војници Краљевине Србије као и српски цивили, тај споменик је могао да буде посвећен сећању на њих. Али, како је на темељима страдања војске и народа Краљевине Србије створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославија, споменик Незнаном јунаку је споменик и тада новонасталој држави. То је посебно видљиво на обе стране улаза у маузолеј на којима су по четири каријатиде обучене у стилизовану ношњу народа из разних крајева Југославије. После распада и друге Југославије споменик Незнаном јунаку на Авали је остао најмонументалнији споменик тој држави.
СПОМЕНИК СОВЈЕТСКИМ РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА
У близини споменика Незнаном јунаку, 200 метара од њега налази се и Споменик совјетским ратним ветеранима, саграђен 1965. године на месту погибије чланова делегације који су долазили на прославу двадесете годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату.
Споменућемо овде и остале значајне споменике, плоче и спомен чесме на Вождовцу, које су подигнуте у спомен на жртве и јунаке Балканских, Првог и Другог светског рата.
Споменик Војводи Степи Степановићу у Кумодражу подигнут 1990. године, а споменик „Борбе“ на улазу у зграду општине Вождовац постављен 1949. године рад је вајара Сретена Стојановића. Постављене су спомен чесме у Раковица селу и Белом потоку, споменик посвећен палим Крајишницима у борби за ослобођење Београда, споменик борцима НОР-а у Кумодражу, споменик у Пиносави палим борцима у Балканском и Првом светском рату и споменик у Рипњу палим борцима за слободу.
У културно –историјском наслеђу Вождовца која су заштићена законом припада и Музејски комплекс родне куће војводе Степе Степановића у Кумодражу. Као непокретно културно добро и споменик културе, Комплекс чине кућа изграђена средином 19. века, амбар, помоћна просторија, двориште и воћњак. У кући у којој се 1856. године родио војвода Степа, налази се стална поставка Војног музеја са аутентичним експонатима из Првог светског рата и живота великог српског војсковође из свих ратова од 1876. до 1918. године.
Такође, морамо поменути Хотел на Авали из 1928. године који је изграђен по пројекту Виктора Лукомског, Стару Механу у Кумодражу која датира из 1836. године и иконостас цркве Светог Јована Крститеља на Централном гробљу који је под заштитом УНЕСК-а.
У новијој историји веома значајну улогу у очувању културно – историјског наслеђа има Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „АДЛИГАТ” са Бањице које у свом саставу има два музеја. Музеј књиге и путовања који посетиоцима представља све земље и културе света путем њихових вредних, необичних и ретких књига и Музеј српске књижевности, ризница целокупне српске историје и књижевности, која у свом саставу има више од 40 легата значајних личности и породица, са више од тридесет целих библиотека.
Такође, традицију занатства на Вождовцу од заборава чува Музеј опанчарства у Раковица селу. У њему се налази колекција од 70 пари опанака из разних крајева Србије, израђених алаткама и кожом коришћеним деценијама уназад, а неки од изложених опанака стари су више од 150 година. У оквиру изложбе су и радови савремених опанчара, као и други стари занати и занатлије. Ткачи, бачвари, сапунџије, корпари, бураџије, метлари, ременари, књиговесци окупљени су у Националаној асоцијацији за старе и уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“.