Градска општина Вождовац је за овогодишњу манифестацију „Дани европске баштине“ на тему Наслеђе и архитектура: Прозори у прошлост, врата у будућност (2025) – „Архитектонско наслеђе“ припремила програм „Aвала – култура у природи“ који је обухватио обилазак споменика културе на Авали. Спајајући природна и културна добра, као и архитектуру различитих периода и стилова, програм је омогућио посетиоцима несвакидашњи увид у богатство нашег културно-историјског наслеђа.
Посетиоци су упознали историју Хотела „Авала“, изграђеног 1931. године по пројекту руског архитекте Виктора Лукомског. Објекат је препознатљив по споју модернизма и традиционалних српских мотива, као и по монументалним сфингама вајара Владимира Загородњука које красе његове терасе. Ово здање било је сведок бројних значајних догађаја – управо са његовог крова 1957. године емитован је први ТВ сигнал у тадашњој Југославији, а испод њега је 1929. одржано прво званично скијашко такмичење у Краљевини СХС.
Обилазак је обухватио и Митровићев дом, најстарији сачувани објекат у Србији намењен планинарству, који је пројектован у духу романтизованог академизма с реминесценцијом на народну архитектуру. То је једно од препознатљивих места на Авали које је деценијама било омиљено излетиште и одмаралиште, а данас сведочи о некадашњем духу планине као простора намењеног одмору и дружењу. Управо овај објекат употпунио је слику о животу на Авали у којем су природа, архитектура и свакодневица били тесно повезани.
Посебну пажњу привукао је и Споменик Незнаном јунаку, подигнут у периоду од 1934. до 1938. године на месту страдања српског војника 1915. године, ремек-дело вајара и архитекте Ивана Мештровића. Споменик од црног јабланичког мермера обликован је у једноставној класичној форми саркофага на постаменту са гробницом Незнаног јунака у средишту. Главне фасаде споменика фланкиране су каријатидама, које персонификују жене југословенских народа. Подигнут по жељи краља Александра Карађорђевића у време када се и у другим савезничким земљама подижу споменици Незнаном јунаку као израз захвалности ратницима палим за слободу, постао је симбол одавања почасти свим палим ратницима наше земље. Први, скромни споменик на овом месту подигли су мештани околних села 1922. године, што говори о снажној вези народа са Авалом и њеним симболима.
Посебан печат обиласцима дале су приче и објашњења историчарке уметности, директорке Установе културе „Бели Поток“ Јелене Гајић, саветника за Авалски торањ – ЈП „Емисиона техника и везе“ Јелене Гајић и сараднице из ГО Вождовац Тијане Савков. Њихова стручност и непосредан разговор са учесницима претворили су програм у праву малу школу на отвореном, у којој су се испреплеле историјске чињенице, анегдоте и лични утисци. Посета је завршена обиласком Авалског торња, симболом модерног доба и технолошког напретка, који својом силуетом и данас представља један од најпрепознатљивијих оријентира Београда.
„Дани европске баштине“ на Вождовцу, које смо и ове године организовали у сарадњи са ЈКП „Градско саобраћајно предузеће“ Београд, још једном су показали да културна добра, сакрални и профани објекти и природне лепоте нашег краја нису само део прошлости, већ драгоцено наслеђе за будућност.
Други програм у оквиру манифестације „Дани европске баштине“ одржаће се 28. септембра под називом „Сакрална архитектура ондашње периферије Београда“. Учесници ће имати прилику да обиђу цркве Свете Тројице у Рипњу, Свете Марије Магдалене у Белом Потоку и Вождовачку цркву, храм посвећен Светом цару Константину и царици Јелени, и тако сагледају богато архитектонско наслеђе сакралног карактера.
