ОПШТИ ПОДАЦИ

Вождовац, једна од седамнаест београдских општина, јужна је капија Београда. Старо градско језгро повезује са приградским насељима. На југу су планина Авала, подавалска села и насеља поред европског коридора – аутопута Београд-Ниш. Пуштен у саобраћај 1963. године са једном, а 1977. са две одвојене траке, вождовачку општину извео је на међународну магистралу и наставио традицију започету после Првог светског ратa, када је  изграђен Авалски пут као прва саобраћајница са две траке у Краљевини Југославији намењена аутомобилском саобраћају.

У другој половини 20. столећа, на територији ове градске општине, изван њеног дотадашњег урбанизованог дела – старог Вождовца, Пашиног брда и Душановца – изграђена су нова градска насеља – Шумице, Коњарник, Браћа Јерковић, Медаковић, Бањица, Кумодраж и, као најновије – насеље Степа Степановић, завршено децембра 2012. године. Овај стамбено-пословни комплекс са пратећим садржајима на простору некадашњих касарни пројектован је за 13.300 становника и највеће је резиденцијално насеље у Србији изграђено у последње три деценије. Добро повезана са центром Београда, сва ова вождовачка насеља пружају угодности живота у природном амбијенту са обиљем зеленила, слободног простора и уређених паркова.

vozdovac2

Централни положај у простору Београда вождовачку општину чини суседом осам других београдских општина. На Аутокоманди, Вождовац се среће са Врачаром и Савским венцем. „Граница“ северно према Врачару иде Устаничком, Господара Вучића до Војислава Илића, а источно према Савском венцу – Булеваром ослобођења, Вељка Лукића Курјака, Црнотравском, Борском до Бањичког пута.

На западу, граница према општини Раковица пружа се Бањичким путем, Плитвичком, дуж Јелезовачког потока и међама катастарских општина Јајинци и Стара Раковица. Крај катастарских општина Пиносавe и Рушња до атара Рипња – граница је са Чукарицом, а југозападно, између катастарских општина Рипањ и Барајево, Вождовац се додирује са барајевском општином.

Међама суседних катастарских општина на југу је граница са Сопотом, а на истоку са Гроцком. Од атара Великог Мокрог Луга па аутопутем ка Београду до Улице Војислава Илића и њом до Господара Вучића – граница је са Звездаром.

НА ОБАЛАМА И ДНУ НЕКАДАШЊЕГ МОРА

Географске одреднице Градске општине Вождовац су 44. степен, 46. минут и 42. секунд северне географске ширине и 20. степен, 28. минут и 33. секунд источне географске дужине. Простире се на површини од 148 квадратних километара или, прецизније, на 14.864 хектара. Клима је умерено континентална са просечним падавинама од 636 до 687 милиметара годишње. Према попису из 2011. године, на овој територији живи 158.213 становника. Пола века раније, 1961. године, било их је 85.458, деценију касније 134.206, а 1981. године у вождовачкој општини регистровано је 159.364 становника.

Као и читаво подручје Београда и овог дела Србије, и Вождовац сведочи о бурном геолошком развоју и мењању лика планете током прохујалих епоха. У подножју Авале налазе се најстарије метаморфне стене серпентинити, настале пре 600 до 350 милиона година. Касније, пре око 150 милона година, овде је Велико средоземно море. То је доба јуре а јурске стене откривене су у околини Рипња.

Авала и њено западно подножје изграђени су од горњекредног флиша који је испробијан стенама насталим од вулканске лаве. Познато је да је данашњем Београду најближе вулканско огњиште било на подручју  Бањице. Веома разуђене обале каснијег Панонског мора геолошки образовани данас препознају у Белом Потоку и Пиносави, а када су ту биле обале, врх Авале и још неки други висови јужно од Београда били су острва Панонског мора. Насеља Браћа Јерковић и Медаковић уздижу се на панонским лапорцима.