МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И НАСЕЉА

На територији Градске општине Вождовац постоје 24 месне заједнице и 36 насеља, при чему су некадашњи атрибути у међувремену изгубили првобитна значења, не само због тога што су стара сеоска насеља постала део градског ткива већ и због тога што се у великом и модерно организованом граду више не може говорити о центру, периферији и предграђима,  јер је реч о метрополи са више међусобно добро повезаних центара.

Подавалска села су: Бели Поток, Зуце, Јајинци, Кумодраж (село), Пиносава, Раковица (село) и Рипањ. Карактеристично је да су некадашња сеоска насеља много старија од оног дела који се од настанка сматрао градским ткивом. Бањица, на пример, потиче још из праисторијског периода. Током прохујалих векова нестајала је и поново настајала, а средином 19. столећа забележена је као насеље са тридесетак кућа, 136 становника и 28 пореских обвезника. Данас је то модерно градско насеље.

Бели Поток, родно место Васе Чарапића, вероватно је настао у другој половини 18. века, али се у турским тефтерима насеље помиње још у првој половини 16. столећа, додуше са само десетак домова. Данас је овде преко 1.100 домаћинстава и више од три и по хиљаде становника.

И Зуце се помиње у турском попису из 1561. године, а према предањима, словенско насеље овде је настало још у 14. веку. Бржем развоју овог и околних подавалских села допринела су масовна досељавања са разних страна у време кнеза Милоша Обреновића и касније. Јајинци се, такође, први пут помињу у турском попису из 1528, а 1717. године и у аустријским пописима Београдског дистрикта.

Кумодраж, у коме је рођен велики српски војсковођа војвода Степа Степановић, ако је веровати предањима, веома је старо насеље. У турским катастарским пописима 1530. године у овом селу је регистрована 21 кућа. Непун век и по касније – 1866. године, у Кумодражу је 66 кућа, 95 „пореских глава“ и око 500 становника. Село тада већ има општину и општински суд.

Раковица, село испод цариградског, а касније крагујевачког пута, у турским изворима из 16. века помиње се као село са двадесетак домова, али је извесно да је насеље сигурно постојало и раније око манастира изграђеног у другој половини 14. века и, у време Турака, пресељеног на скровитије место даље од пута. Ово “…село у Посављу ниже крагујевачког пута у потоку, два сахата од Београда“ 1866. године има 25 трошних кућа са 27 „пореских глава“ и око 130 житеља.

На подручју данашњег Рипња руда олова и сребра вађена је још у време старих Римљана. У атару села налазе се трагови старих насеља из разних историјских епоха. По турским пописима између 1528. и 1560. године, овде је од 14 до 25 кућа. Број домова и становника нагло се повећава у 19. веку – 1821/22. у селу је 112 кућа, 1844. – 444, 1.900. године – 460, а 1961 – 2.129.